Волонтеризам је мобилизација и ангажовање појединаца и група који добровољно пристају да пружају услуге одређеној популацији, уз адекватну селекцију и припрему. Волонтеризам је заснован на идејама самопомоћи, узајамне помоћи и филантропије. Најчешће се спроводи у верским, хуманитарним, социјалним као и невладиним организацијама, а може бити заступљен у Јавним институцијама и државним органима. Волонтери се воде као непрофесионалци, али уз добру селекцију, припрему, супервизију и фидбек могу постићи знатни степен професионализма.
Законске одредбе о волонтирању
Волонтирање је организовано добровољно пружање услуге или обављање активности од општег интереса, за опште добро или за добро другог лица, без исплате новчане накнаде или потраживања друге имовинске користи.
Дугорочно волонтирање јесте волонтирање које траје дуже од 10 часова недељно, најмање три месеца без прекида.
Волонтер може бити домаће или страно физичко лице.
Организатор волонтирања може бити правно лице чији основни циљ, у складу са оснивачким актом, није стицање добити.
Изузетно, организатор волонтирања може бити привредно друштво и јавно предузеће, под условима утврђеним Законом о волонтирању.
Државни орган, орган аутономне покрајине, орган јединице локалне самоуправе и орган месне заједнице могу бити организатори волонтирања у складу са Законом о волонтирању, другим прописима и потврђеним међународним уговорима.
Корисник волонтирања може бити физичко лице, правно лице чији основни циљ није стицање добити или организатор волонтирања чији основни циљ није стицање добити.
Начела волонтирања су:
- Начело солидарности и промовисања волонтирања;
- Начело забране дискриминације;
- Начело заштите корисника волонтирања;
- Начело забране злоупотребе волонтирања;
- Начело заштите омладине;
- Начело бесплатности волонтирања.
Волонтер нема право на новчану накнаду или другу имовинску корист за волонтирање.
Новчаном накнадом или имовинском користи за волонтера не сматра се накнада трошкова волонтирања, и то за:
- радну одећу и средства и опрему за личну заштиту волонтера;
- путовања, смештај и исхрану волонтера и других трошкова који настану у вези са извршавањем волонтерских услуга и активности;
- лекарске прегледе обезбеђене за потребе волонтирања;
- обуке за обављање волонтерских услуга и активности;
- премије осигурања исплаћене за случај повреде или професионалне болести током волонтирања, односно новчане накнаде у сврху осигурања од одговорности за штету насталу код организатора волонтирања или трећег лица;
- исплату џепарца, код дугорочног волонтирања, чији месечни износ не може бити већи од 30% од нето износа минималне месечне зараде за пуно радно време у Републици Србији.
Услови волонтирања:
Волонтирање може да обавља лице које има најмање 15 година живота.
Лице млађе од 18 година живота може да волонтира уз писмену сагласност родитеља или старатеља.
Лице млађе од 15 година живота може бити укључено у обављање васпитно-образовних волонтерских активности, у складу са прописима о образовању и васпитању и ратификованим међународним конвенцијама.
Волонтери не могу радити на пословима који су опасни за живот и здравље или се обављају у условима опасним за живот и здравље.
Ако су корисници волонтирања деца, особе са инвалидитетом, стара лица, лица којима је неопходна помоћ и нега другог лица, болесне особе или особе које су потпуно или делимично лишене пословне способности организатор волонтирања дужан је да поступа са посебном пажњом приликом избора и обуке волонтера.
Страни држављанин и лице без држављанства има право да волонтира у Републици Србији у складу са законом и потврђеним међународним уговорима.
Уговор о волонтирању
Волонтирање се обавља на основу уговора о волонтирању.
Уговор о волонтирању закључују организатор волонтирања и волонтер.
Уговор о волонтирању обавезно се закључује у писаном облику:
1) код дугорочног волонтирања;
2) са малолетним волонтером;
3) са страним држављанином и лицем без држављанства;
4) са држављанином Републике Србије који волонтира у иностранству, ако организатор волонтирања има седиште у Републици Србији;
5) ако су корисници волонтирања лица из члана 12. овог закона;
6) на захтев волонтера, организатора волонтирања или корисника волонтирања.
Закон прави разлику између дугорочног волонтирања и краткорочног волонтирања. Као што је речено, дугорочно подразумева рад дужи од 10 сати недељно и то у трајању од најмање 3 месеца без прекида и захтева закључење уговора између организатора волонтирања и волонтера, док се краткорочним сматра сваки други облик волонтерског ангажмана, који не обавезује закључење уговора о волонтирању, изузев у посебним случајевима ако то захтева волонтер, организатор волонтирања или корисник волонтирања.
Волонтеризам је у развијеним земљама је јако заступљен, јер је управо том развитку допринео рад и залагање локалних волонтера. У нашој земљи се ради на томе и из године у годину све се више поштује волонтирање, као облик активнизна, нарочито младих, у локалној заједници за добробит окружења, а и самих волонтера.
Препорука о успостављању Волонтерског сервиса у Канцеларији за младе
Након промовисања волонтеризма и омладинског активизма путем радионица, јавних догађаја, реализација активности у области омладинске политике потребно је расписати Јавни позив за пријаву волонтера у редове Канцеларије за младе.
Волонтерима треба дати могућност да се пријаве, како лично у просторијама Канцеларије за младе, тако и путем он лајн Обрасца за приступање КЗМ, који треба поставити на сајт Канцеларије.
По истеку рока за пријаву волонтера, треба да тај позив остане константно отворен током целе године и дозволити волонтерима да се и било којем делу године пријаве.
Препоручена форма изгледа Обрасца за приступање КЗМ:
Након прикупљања пријава и сортирања волонтера по области интересовања, препоручује се формирање тимова по истим областима, како би у истој групи били волонтери, који су изразили жељу да буду активни у одређеној обласи дефинисаној по Националној стратегији за младе, по којима се и групишу активности предвиђене локалним акционим планом за младе као документом дефинисним на основу квалитативних и квантитативних метода испитивања потреба младих.
По формирању тимова препорука је да се одржи заједнички састанак са свим пријављеним волонтерима. Основни циљ састанка је да се волонтерима представи Локални акциони план за младе и активности по областима њиховог опредељења и дати им могућност да се евентуално прегрупишу у друге области, тј. друге тимове. Резултат састанка је коначно формирани тимо по областима интересовања младих волонтера.
Следећи корак је реализација сета обука за волонтере, како би стекли нова сазнања о појму омладинске политике, омладинског активизма, као и основним појмовима деловања кроз тим и међусобну сарадњу. Обуке осмишљава и води сертификовани омладински радник. Сет обука садржи:
- Тимски рад;
- Организација и планирање догађаја;
- Комуникација и јавни наступ;
- Толеранција и предрасуде;
- Конфликти и решавање конфликата;
- Писање пројеката и управљање пројекним циклусом.
У току обука, а и након тога потребно је константно одржавати састанке са волонтерима по тимовима, тј. областима интересовања у циљу поделе задужења, тј. расподеле активности на којима учествују и организују волонтери.
Препорука је да се волонтерима додели волонтерска књижица у коју они залепе своју фотографију и упишу податке о себи. На сваку акцију су волонтери обавезни да понесу волонтерску књижицу. Сваки минут проведен у волонтирању биће уписан у волонтерску књижицу и печатиран, као и свака едукација, обука и стечена вештина коју волонтери буду стекли у канцеларији.
Волонтерски сервис треба да поседује Базу волонтера са основним подацима о њима, подељену по тимовима, као и по узрасту, да ли су то средњошколци, студенти, остали…
Координатор Канцеларије за младе или особа задужена за комуникацију са волонтерима, тј. координатор Волонтерског сервиса у обавези је да редовно води евиденцију о активностима на којима су учествовали одређени волонтери како би имао јасну слику ко је колико био ангажован и на којим пословима. То је јако битно у ситуацијама када сте у могућности да на неки начин наградите волонтере, наравно не новчано, већ неким пуровањем у оквиру канцеларије, коришћење разних попуста, да ли су то позоришта, утакмице и слично, у зависности од могућности и интересовања волонтера.
По евентуалној промени пребивалишта волонтера или завршетка волонтирања у Канцеларији за младе, препоручује се израда писма препоруке потписане од стране координатора Канцеларије за младе у којој се налази опис стечених вештина и информација о волонтирању и похађању одређених едукација, а све у циљу наставка волонтирања код неке друге КЗМ или организације, а наравно и као неки део који може да побољша „CV“ бившег волонтера при конкурисању за добијање посла и слично.
Препоручена форма писма препоруке за волонтере:
Волонтерски сервис има за задатак да окупља волонтере на једно место и укључи у рад у зависности од интересовања волонтера. Поред самог волонтерског активизма на нивоу организације активности у Канцеларији за младе, волонтери треба да буду на располагању читавој локалној заједници у циљу реализације одређених активности за које је потребно људство.
Волонтерски рад треба мерити кроз уштеду на плаћању људских ресурса са циљем остваривања планираних резултата у одређеној области у оквиру локалне заједнице.